У Галерији науке и технике САНУ 6. септембра биће отворена изложба под називом "Старо и нестало воће Србије", чији је аутор виши кустос Природњачког музеја Александра Савић.
Циљ изложбе је да се представи богатство и разноврсност великог броја сорти аутохтоног воћа наших простора, које је потребно истражити, забележити, али и сачувати, као и промоција руралне баштине и афирмација традиционалних вредности које су од значаја за нашу средину и њено памћење.
Биће представљене 64 сорте аутохтоног и одомаћеног воћа путем свежих плодова и хербарског материјала Збирке воћа Природњачког музеја, као и кроз уметничке цртеже плодова, ауторске фотографије воћа са мотивима села, етнолошке експонате употребних предмета везаних за воће, ракију и друго. Аутор цртежа је Бора Милићевић, а дизајнер Снежана Рајковић.
Изложбу прати публикација "Старо и нестало воће Србије" ауторке Савић, у којој је дат илустрован приказ аутохтоног воћа Србије са аутентичним фотографијама српског села.
На отварању изложбе говориће управник Галерије науке и технике САНУ академик Зоран Петровић, директор Природњачког музеја Славко Спасић, редовни професор Пољопривредног факултета у Београду др Евица Мратинић и аутор.
Како се наводи у најави изложбе, Србија је изузетно богата великим бројем старих, аутохтоних сорти воћа најразноврснијих облика, боја, укуса и мириса, које су се гајиле на нашем подручју стотинама година уназад, а које данас нестају без повратка готово незабележене.
У сеоским окућницама и воћњацима, али и на пијацама данас је тешко видети сорте воћа које су наши преци вековима користили за исхрану. Медјутим, иако ретке, старе сорте јабука, крушака, шљива, трешања... још увек се могу пронаћи на нашем подручју као појединачна стабла или у мањим засадима.
Аутохтоне сорте воћа су непознатог порекла. Претпоставља се да су донете у некој од бројних миграција становништва током историје. Многе сорте су се адаптирале на наше услове и стекле нове особине у односу на своје исходне сорте, а неке су остале и непромењене. Сматра се да су многе сорте воћа и настале на нашим просторима (као шљива Црвена ранка, шљива Драгачевка и друге).
Изложбу организује Природњачки музеј у Београду у сарадњи са Галеријом науке и технике САНУ. У реализацији су учествовали Етнографски музеј у Београду, Народни музеј Крагујевац, Музеј Војводине и Пољопривредни факултет у Београду.
https://www.tanjug.rs/